Pinned Tweet
THREAD
@markmarkezz i ja smo danas malo lutali gradom i napravili nekoliko fotki.
Uzivajte
The Magic of Belgrade
Da sam 20 godina života posvetio sviranju gitare i klavira, kuvanju ili slikanju, možda danas ne bih punio koncertne hale, restorane ili izložbe, ali bih makar mogao nešto nekad da odsviram, skuvam ili naslikam u društvu, što bi, složićete se, bilo baš kul.
Kada je sport, pre svega košarka, u pitanju, sav taj talenat i rad mnogo brže isparavaju.
Evo, 5 godina bez treninga, ja ne mogu ni da skočim, ni da potrčim, da nemam poluveštačko koleno koje me boli kada idem niz stepenice, nekad bih pomislio da nisam ni bio košarkaš.
Od svog tog truda i rada, jedino što je ostalo je šut, što možda i ne bi bilo toliko čudno, da sam ga imao dok sam bio igrač.
“Proglašenje Dušanovog zakonika”, slika Paje Jovanovića naslikana za potrebe EXPO-a Parizu 1900. godine.
Srbi je masovno već 126 godina nazivaju njenim drugim imenom “Krunisanje Cara Dušana” i upravo je to najveća istorijska tragedija našeg naroda.
To što smo, kao kod one optičke varke patka/zec, ceo 20. i četvrt 21. veka, kad god je trebalo da gledamo u sistem i zakone, mi nekako videli vladare i krunisanja.
Nadam se da smo baš pred ili možda zbog EXPO-a 2027 u Beogradu, konačno kolektivno progledali, pa počnemo da nazivamo stvari i slike pravim imenima.
Upravo sam izašao iz policijske stanice Novi Beograd gde sam priveden na saslušanje od strane Jova Bakića i Radomira Saičića, a po prijavi stanara bloka 23 gde sam u popodnevnim časovima zatečen kako na lokalnom terenu 15 minuta bacam cigle na koš sa linje za 3 poena, bez odgovarajuće građevinske dozvole.
Konačno živimo u uređenom društvu.
-Tata, tata, pričaj nam opet kad si ono srušio Vučića i SNS preko tvitera.
- Sedi sine i deder dodaj mi onu statistiku iz oktbra 2026, kad si već na nogama:
StayCo10 retweeted
Одлазећи режим је преко себи блиских људи показао да су спремни да угрозе читав систем, јер су гневни на грађане због губитка избора.
Предузећемо све потребне мере како бисмо очували банкарски систем и позивамо НБС и све друге институције да активно учествују у овом процесу.
Грађане позивамо да остану смирени, али исто тако и све аналитичаре, стручњаке и оне који се представљају као такви, да не шире непроверене и нетачне информације у циљу изазивања панике.
Jutros sam podneo zahtev @RTS_Vesti za emitovanje autorske emisije “Svedok saradnik” koja bi se prikazivala svakog radnog dana u 21h nakon Radio Mileve.
Koncept emisije bio bi da @SlobodanSarenac @JovanMemedovic i ja svakog dana intervjuišemo po 4 potencijalna SNS preletača koji bi iznosili detalje o prevarnim i kriminalnim radnjama u kojima su učestvovali ili svedočili.
Gledali bismo da generalno budu ljudi iz iste branše kako bi polemika bila dinamičnija i interesantnija za široki auditorijum.
Na kraju emisije narod bi putem SMS poruka, koje bi sve bile preusmerene u humanitarne svrhe, glasao za onog za kog smatra da najviše zna i zaslužuje status zaštićenog svedoka u procesima koji dolaze, koji bi mu potom bio i uručen u vidu džinovskog čeka i time se potencijalno spasao dugogodišnje robije.
Status zaštićenog svedoka, pobedniku emisije uručila bi lično VJT Zagorka Dolovac koja bi na početku emisije nakon predstavljanja takmičara, milionsku publiku pozdravljala sa parolom “Dobro jutro”, iako bi se emisija emitovala u večernjem terminu.
Hteo to neko da prizna ili ne, Amerikanci su najveća nacija, upravo zbog onoga što su po ko zna koji put juče pokazali svetu.
To je da oko SLOBODE nema kompromisa.
Svaki put kada neka od dve strane krene da talasa, hvata maha, postane previše bahata, osiona, korumpirana, američki narod je ekspresno odjebe i kolektivno se okrene na drugu stranu.
Plašim se da koliko god veličanstvena pobeda studenata bila, Srbi još uvek nisu shvatili da je osnovni postulat slobodarskog sveta, ne da čekaš anđele i heroje da padnu sa neba i spasu te od lošeg, već da loše rušiš i menjaš jer su loši, da dobre rušiš i menjaš kada postanu loši, i tako u krug sve dok više nije ni bitno ko je dobar, a ko loš.
Menjaš dok ne shvate da su prolazni, da sve što rade ima svoj početak, kraj i posledice.
Menjaš dok ne krenu da se plaše od naroda i ne počnu da mu služe, a kad zaborave , a svi vremenom zaborave. Brzo i brutalno ih podsetiš.
Vučićeva pomilovanja? Odvano obrađena tema.
Ukratko, ipak će robijati…
THREAD:
Nisam pravnik, ali ukoliko je tačno pisanje @KRIKrs o pomilovanju SNS vandala iz Novog Sada koji su štanglama pretukli studentkinju i devojke sa Novog Beograda koja je automobilom pregazila drugu stidentkinju, potrebno je razumeti sledeće:
Po zakonu o pomilovanju koji u Srbiji nije ažuriran proteklih 30 godina i još u svom tekstu pominje smrtnu kaznu i Saveznu Republiku Jugoslaviju, što na samom početku dovodi u pitanje njegovu praktičnu primenjivost u 2025. godini, abolicija kao njena najopasnija vrsta, pošto predstavlja pomilovanje, ne od pravosnažne presude (tokom koje su obrađene i dokazane sve relevantne činjenice vezane za samo krivično delo, a koje bi kao takve potom mogle biti detaljno preispitane od strane stručne komisije i preinačene od strane predsednika Republike, ukoliko se ustanovi da ista nije donešena u skladu pravdom i zakonom) već pomilovanje od krivičnog gonjena nekog lica ili grupe ljudi pre nego što je njihova krivica u samom postupku i dokazana, može se voditi ISKLJUČIVO po SLUŽBENOJ DUŽNOSTI.
Za pokretanje postupka po službenoj dužnosti kako pomenuti zakon navodi, neophodno je izdavanje zvaničnog zahteva ministra pravde za pokretanje istog.
Kao takav, on ne može biti pokrenut na molbu optuženog lica, njegovog pravnog zastupnika, članova porodice ili bilo koga drugog, pa ni samog predsednika Republike koji je na kraju taj koji donosi zvaničnu odluku, već bi za to morali da sačekaju izricanje pravosnažne presude.
Usled činjenice da 99% ljudi u Srbiji nije čulo za Nenada Vujića, aktuelnog ministra pravde, a imajući u vidu društvenu težinu i efekat navedenih pomilovanja koji je bio donekle i očekivan, koji sada gledamo na ulicama Srbije koje su na ivici oružanog građanskog sukoba, bilo bi neophodno preispitati zašto, na osnovu čega, ali i pod čijim uticajem je on (ako je uopšte) podneo navedene zahteve i koje kriterijume su ovi slučajevi tačno ispunjavali da bi se isti vodili po službenoj dužnosti.
Kao i to zašto razmatranje njihovog eventualnog pomilovanja, imajući u vidu sve društvene okolnosti, nije moglo sačekati izricanje pravosnažnih presuda i podnošenje molbi od strane samih osuđenika (ukoliko bi bili uopšte osuđeni, naravno) nego je bilo toliko važno to izvršiti po kratkom postupku, što bi se reklo “preko kolena”.
Primera radi, Zakon o pomilovanju (pošto je jelte, malo aktuelniji od Dušanovog zakonika) jasno definiše da se, u slučaju izricanja smrtne kazne, po službenoj družnosti mora pokrenuti postupak pomilovanja kako bi se, čak i ako molba nije podneta, još jednom preispitalo donošenje najradikalnije od svih kaznenih mera u to doba.
Ovo napominjem kao jedini slučaj koji zakon decidirano navodi kao osnovan za pokretanje postupka pomilovanja po službenoj dužnosti, ali se čak i on sprovodi tek nakon izricanje presude, nikako ne tokom samog krivičnog postupka za dela za koja je u to vreme pretila smrtna kazna.
E sada, zašto je abolicija ( pomilovanje od krivičnog gonjenja) toliko opasna stvar?
Pre svega, ona je sama po sebi u logičkom sukobu sa jednim od osnovnih principa i načela vladavine prava, a to je presumpcija nevinosti, koja (laički rečeno) nalaže da se svako smatra nevinim dok se pravosnažnom presudom ne dokaže njegova krivica.
Sa druge strane, abolicija podrazumeva pomilovanje osobe pre izricanja pravosnažne presude , što samim tim znači pomilovanje još uvek, makar formalno, nevinog čoveka.
Iz tog razloga, abolicija, za razliku od drugih vrsti pomilovanja, uvek predstavlja političku samovolju, a ne pravnu odluku, jer kao svoj osnov uzima političko-društvene agende i poruke koje je potrebno plasirati, a ne konkretne činjenice i dokaze koje je potrebno dodatno analizirati i preispitati jer, kao što smo više puta napomenuli, njih u tom trenutku još uvek nema.