Како је настала Албанија? На Берлинском конгресу 1878. Бизмарк је рекао: „Албанска нација не постоји.” Али Аустроугарска је имала план. За Беч су Албанци били савршена „брана” српском изласку на Јадран и руском утицају на Балкану. Аустријски конзули су касније директно финансирали „национално буђење”: плаћали штампање књига, стандардизацију језика на латиници (уместо арапског писма) и отварање школа. Нација није никла органски, већ је пројектована као геополитички чеп Словенима. Ово су имена људи који су у бечким канцеларијама буквално „дизајнирали” оно што данас познајемо као албански идентитет: * Људевит Талоци (Lajos Thallóczy), мађарски историчар и аустроугарски поверљиви агент. Он је био главни „архитекта” албанске прошлости. По налогу Беча, конструисао је тезу о директном илирском пореклу Албанаца како би им дао „право првенства” над Словенима на Балкану. * Георг фон Хан (Johann Georg von Hahn), аустријски дипломата кога зову „оцем албанологије”. Он је поставио лингвистичке темеље и први почео да „доказује” везе између старог илирског и модерног албанског језика, што је била кључна тачка за стварање националног мита. * Франц Нопча (Franz Nopcsa), аристократа и шпијун који је годинама живео међу албанским племенима. Он је Бечу достављао детаљне мапе и етнографске податке, а чак је касније претендовао на албански престо. * Теодор Ипен (Theodor Ippen), аустријски конзул у Скадру. Он је био „оперативац на терену” који је убеђивао албанске бегове и вође да се уједине око заједничког језика и латинице, јер су до тада били верски и језички потпуно расцепкани. По задатку двора, креирали су наратив о албанском „првородству” да би Србе представили као уљезе. Историја није увек наука, често је то само добро плаћени пројекат.

Duboka Bara u opštini Dimitrovgrad, jedno od staništa strogo zaštićene vrste vodozemca – Burešovog dugonogog velikog mrmoljka – gotovo je sasvim uništeno radovima na izgradnji solarne elektrane „Brebex“, upozoravaju ekološka udruženja Jerma i Polekol i naučnici. Burešov dugonogi veliki mrmoljak živi na svega nekoliko mesta u Srbiji, a stručnjaci alarmiraju da će ovo stanište u Dimitrovgradu sasvim nestati ukoliko se se javnost ne pobuni, a institucije ne povuku konkretne poteze da zaštite ovo prirodno nasleđe. Saznajte više na našem sajtu👇 masina.rs/solarna-elektrana-…

Mrtvi Ljudi.