Меморијални центар Републике Српске

Упокојила се Миља Зечевић, мајка која је у злочину у Сијековцу изгубила супруга и три сина. Миља Зечевић је рођена 14. јануара 1931. године. Њен супруг Јово (1920) и синови Милан (1950), Петар (1953) и Васо (1958) убијени су у Сијековцу 26. марта 1992. године. Миља је годинама свједочила о страдању своје породице, судбини бројних српских породица и злочину који су у Сијековцу починиле хрватско-муслиманске оружане формације, уз учешће припадника регуларних снага Републике Хрватске. Сјећања на супруга и синове Миља је повјерила и Меморијалном центру Републике Српске. Њено свједочење снимљено је у Броду и сачувано у аудио-визуелној архиви Меморијалног центра. Меморијални центар Републике Српске упућује искрено саучешће породици и пријатељима. Опијело ће бити служено у 11.00 часова на Градском гробљу у Броду, а сахрана ће бити обављена у 13.00 часова у Горњим Смртићима код Прњавора. Нека јој је вјечни покој.

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У БРЧКОМ ЗАБИЉЕЖИО ПОТРЕСНА СВЈЕДОЧАНСТВА О СТРАДАЊУ СРПСКОГ НАРОДА Од свједочанстава породица које су изгубиле синове, очеве и браћу, до исповјести преживјелих логораша и ратних страдалника – у Брчком су забиљежене потресне приче о страдању српског становништва током Одбрамбено-отаџбинског рата. Међу потреснијим свједочанствима забиљеженим у Брчком је прича Јована Пудића, који је током Одбрамбено-отаџбинског рата и сам тешко рањен, остао без руке, а потом изгубио сина и брата. Његов деветнаестогодишњи син Синиша и брат Мирослав заробљени су 8. марта 1993. године на Бодеришту, заједно са другим борцима Војске Републике Српске. Неколико дана касније, породици су предата њихова тијела, унакажена до непрепознатљивости. „Ја своје дијете нисам препознао. Толико је његово тијело било измасакрирано. Отишао сам кући, након чега ме је назвала жена која је радила у болници и рекла: „Дођи, ево Синише, по мајици сам га препознала“. И ја се вратим, препознам га. Можете ли замислити шта су све радили, Боже сачувај….ухо су му одсјекли, преклали га, пуцали….ма то је ужас, то је ужас.“ И Ненад Ђурић оставио је Меморијалном центру свједочанство о оцу Васи и брату Слађану, који су страдали 1992. године на подручју Брчког. Лично је свједочио тренутку када су убијени. „Мој отац Васо и брат Слађан, страдали су 1992. године у селу Војићићи, на подручју општине Брчко. Више пута сам свједочио о њиховој судбини и позивам све људе који су доживјели сличне или исте трагедије да оставе своја свједочанства и дају свој исказ, како се истина не би заборавила. Истина мора да побиједи.“ У бази Меморијалног центра биће сачувана и искуства преживјелих логораша.  Милорад Митровић, предсједник Удружења логораша Брчко дистрикта и члан Савеза логораша Републике Српске, који је, уз оца и брата и сам био заробљеник, указао је на бројне трауме и породичне трагедије српског народа које су обиљежиле ратни период, али и на потребу да се рад на прикупљању свједочанстава настави, јер о страдању српског становништва у Брчком још није забиљежено довољно података. Митровић је посебно нагласио да су Срби са овог подручја своју борбу видјели као борбу за Републику Српску. Позвао је да се њихова улога, жртва и допринос сачувају од заборава. Подршку активностима Меморијалног центра Републике Српске пружио је и градоначелник Брчко дистрикта Синиша Милић, који се састао са представницима Меморијалног центра, Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата. Представница Меморијалног центра Републике Српске Миља Бркић захвалила је на подршци приликом организације и документовања свједочанстава у Брчком. „Меморијални центар Републике Српске започео је прикупљање свједочанстава у Брчком, са намјером да забиљежи што више личних прича о страдању српског народа током Одбрамбено-отаџбинског рата. Наша аудио-визуелна база данас чува више од хиљаду 800 свједочанстава. Свака од тих прича важан је дио историјског памћења. Посебно желимо да охрабримо оне који до сада нису говорили о својој судбини. Важно је да њихова искуства забиљежимо док су још са нама и сачувамо их за генерације које долазе.“ Снимање у Брчком реализовано је у сарадњи са Републичком организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске и организацијама проистеклим из Одбрамбено-отаџбинског рата, и ускоро ће бити доступна на интернет страници Меморијалног центра Републике Српске. Подсјећамо да је у току и Јавни позив Меморијалног центра Републике Српске и Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске. Све који желе да оставе своје свједочанство могу да се јаве на: +387 51/222-999, +387 51/218-330 или контактирају на: [email protected] или [email protected], како би трајно била сачувана истина о српском страдању.

„ ДА ЈЕ НЕВЕСИЊЕ ПАЛО, ПОПУСТИЛА БИ ЦИЈЕЛА ХЕРЦЕГОВИНА, ТО СЕ НИЈЕ СМЈЕЛО ДОГОДИТИ“

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И АРХИВ ВОЈВОДИНЕ УСПОСТАВЉАЈУ ИНСТИТУЦИОНАЛНУ САРАДЊУ Потписан уговор о сарадњи и договорене заједничке активности на истраживању, заштити и дигитализацији архивске грађе и очувању историјског насљеђа. Меморијални центар Републике Српске и Архив Војводине потписали су уговор о међуинституционалној сарадњи, којим су створени услови за заједничке активности у области истраживања, прикупљања, заштите и дигитализације архивске грађе и историјских извора. Уговор је потписан током посјете делегације Меморијалног центра Републике Српске Архиву Војводине 30. октобра 2026. године, гдје је директора Меморијалног центра Дениса Бојића дочекао директор ове установе др Небојша Кузмановић. Током разговора, разматране су могућности развоја дугорочне сарадње, размјене архивске документације и стручних искустава, као и реализације заједничких изложбених и издавачких пројеката. Током посјете, Архив Војводине поклонио је Меморијалном центру Републике Српске више од 200 монографија из сопствене издавачке дјелатности. Овај вриједан поклон додатно ће обогатити библиотеку Меморијалног центра и бити значајан извор за будући истраживачки и издавачки рад. Потписивањем уговора двије установе потврдиле су опредијељеност за институционално повезивање и заједничко дјеловање у очувању и афирмацији културног и историјског насљеђа, уз очекивање да ће договорена сарадња резултирати конкретним пројектима и активностима у наредном периоду.

ИМА ЛИ УТЈЕХЕ ЗА РОДИТЕЉА КОЈИ ИЗГУБИ ДИЈЕТЕ? „Дијете? – Гле, парче неба на земљи.“ У новој епизоди подкаста „Отаџбина“ са протојерејем Марком Данојловићем, парохом дрињачким, говоримо о страдању српског народа у Подрињу кроз историју, о невиним жртвама и вјери која помаже да се носи терет губитка. Посебно мјесто у разговору заузима Слободан Стојановић из Доње Каменице, дванаестогодишњи дјечак који се у Српској православној цркви прославља као Свети новомученик Слободан Доњокаменички. О страдању, памћењу и одговорности да сачувамо имена жртава — у подкасту „Отаџбина“ Меморијалног центра Републике Српске, у недјељу, од 19 часова, на YouTube каналу Меморијалног центра Републике Српске и Spotify-ју.

ПРЕДСЈЕДНИК МИНИЋ: СРПСКА ТРОБОЈКА НИКАДА НИЈЕ БИЛА НА ПОГРЕШНОЈ СТРАНИ ИСТОРИЈЕ Новоизабрани предсједник Републике Српске Саво Минић свој први интервју након избора ексклузивно је дао за подкаст „Отаџбина“ Меморијалног центра Републике Српске. У разговору за „Отаџбину“ оставља и лично свједочанство о ратном путу и искуствима која су обиљежила његову прошлост. Говоримо о патриотизму, српском националном питању, очувању националног идентитета и значају његовања културе памћења, наглашавајући одговорност према историјској истини и будућим генерацијама. Разговор је обухватио и питања српског страдања, положаја српских жртава у међународној јавности, рада Хашког трибунала и тражења несталих. Подкаст „Отаџбина“ гледајте, у суботу 24. oктобра, од 19 часова, на YouTube каналу Меморијалног центра Републике Српске и Spotify-ју.

Новоизабрани предсједник Републике Српске Саво Минић свој први интервју након избора ексклузивно је дао за подкаст „Отаџбина“ Меморијалног центра Републике Српске. У разговору је говорио о патриотизму, српском националном питању, очувању националног идентитета и значају његовања културе памћења, наглашавајући одговорност према историјској истини и будућим генерацијама. Разговор је обухватио и питања српског страдања, положаја српских жртава у међународној јавности, рада Хашког трибунала, тражења несталих и обавезе институција Републике Српске да систематски чувају историјску грађу и свједочанства. Интервју за „Отаџбину“ доноси и лично свједочанство Саве Минића о ратном путу и искуствима која су обиљежила његову прошлост. Говорећи о ратном искуству, Минић је истакао да тада нису били свјесни војне силе са којом се суочавају, али да нису размишљали о повлачењу и напуштању својих огњишта. Осврнуо се и на судбине породица које су изгубиле очеве, браћу и синове, наглашавајући да се ни деценијама касније не заборављају бол и жртва њихових најближих. Предсједник Минић, колективу Меморијалног центра Републике Српске поклонио је тробојку, подсјећајући на значај националних обиљежја која чувају осјећај припадности, саборности и везе са сопственим народом и отаџбином. „Поклонићу вам ову заставу, јер ви управо радите да се под том нашом заставом осјети истина, да будемо у свијету препознатљиви, јер ова застава никада није била на погрешној страни историје.“ Подкаст „Отаџбина“ гледајте, у суботу 24. oктобра, од 19 часова, на YouTube каналу Меморијалног центра Републике Српске, Spotify-ју и друштвеним мрежама.

Меморијални центар Републике Српске представио је свој рад кадетима Управе за полицијско образовање, уз поруку да је упознавање са историјoм српског страдања важан дио образовања будућих припадника полиције. Меморијални центар Републике Српске одржао је данас, 22. октобра, у Управи за полицијско образовање у Бањој Луци историјски час и презентацију свог рада за више од 600 кадета и ученика Средње школе унутрашњих послова и Полицијске академије. ` У препуној сали, кадети су са великом пажњом пратили предавање посвећено страдању српског народа, значају културе памћења и потреби да се сачувају свједочанства о људима који су своје животе положили за Републику Српску.

ЧЕТРДЕСЕТНИЦА УМЈЕСТО РОЂЕНДАНА: У ТРНОВУ НАСТАВЉЕНО СНИМАЊЕ СВЈЕДОЧАНСТАВА Меморијални центар Републике Српске наставио је у Трнову снимање аудио-визуелних свједочанстава о страдању српског народа у Одбрамбено-отаџбинском рату, у сарадњи са Градом Источно Сарајево, Општином Трново и организацијама проистеклим из Одбрамбено-отаџбинског рата. Циљ је да се трајно сачувају лична сјећања преживјелих, као и свједочанства породица чији су најмилији страдали током рата. Међу онима који су оставили своје свједочанство је и Славојка Драговић, мајка Првослава Драговића, који је убијен 1992. године на Рогоју, са непуних 20 година. Првослав је рођен на Усјековање, 11. септембра 1972. године, а страдао је на Огњену Марију, 30. јула 1992. године. Говорећи о сину првенцу, Славојка се присјетила његовог рођендана и начина на који је, након његове смрти, чувала успомену на њега. „Давала сам му четрдесетницу на рођендан, 11. септембра“, прича Славојка. Свједочећи о злочину на Рогоју, Славојка наводи да су њеног сина убиле њихове комшије муслимани. Према њеном свједочењу, Првослав је задављен голим рукама, а његово тијело пронашао је отац. На тијелу, како описује, није било рана од метака нити трагова крви. Губитак сина оставио је дубоке посљедице на цијелу породицу. Говорећи о супругу и болу који је носио након Првославове смрти, Славојка је изговорила ријечи које свједоче о тежини породичне трагедије: „Муж ми је црко за сином.“ Свједочанство Славојке Драговић биће трајно сачувано у аудио-визуелној архиви Меморијалног центра Републике Српске, како би прича о Првославу и страдању његове породице остала забиљежена и доступна будућим генерацијама. „Наша обавеза је да дођемо до сваке породице и сваког човјека који може да посвједочи о страдању српског народа. Знамо да иза сваког имена стоји животна прича, а да се многа сјећања чувају само унутар породице. Зато желимо да те приче забиљежимо док их још можемо чути из прве руке. Оне су дио наше заједничке историје и морају бити сачуване“, истакла је Миља Бркић из Меморијалног центра Републике Српске. Меморијални центар Републике Српске позива чланове породица погинулих и несталих, ратне војне инвалиде, учеснике рата и непосредне свједоке ратних дешавања да подијеле своја свједочанства и допринесу трајном очувању сјећања на страдање српског народа. Сви који желе да оставе свједочанство могу се јавити путем имејл адресе [email protected] или на број телефона 051/222-999.

ДЕНИС БОЈИЋ ЗА РТРС: НЕ МОЖЕТЕ НАС СПРИЈЕЧИТИ ДА ШИРОМ СВИЈЕТА ГОВОРИМО О НАШЕМ СТРАДАЊУ Недавни инциденти у Сплиту и усташка, фашистичка и нацистичка симболика којој је јавност свједочила отварају и питање права српског народа да говори о сопственом страдању, поручио је директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић, истичући да се право на памћење српских цивилних и војних жртава не смије оспоравати, нити условљавати обавезом да једна институција говори о свим страдањима на простору бивше Југославије. Бојић је оцијенио да се у јавним реакцијама на активности Меморијалног центра преплићу покушаји скретања пажње са усташке и фашистичке иконографије виђене у Сплиту и, како је навео, дугогодишња тенденција да се Србима ускрати право да говоре о сопственим жртвама. "Ми уважавамо сваку жртву, поштујемо бол свачије мајке, али исто тако имамо легитимно право да причамо о ономе што јесте наш примарни задатак, о српским цивилним и војним жртвама на простору бивше Југославије и да износимо истину широм свијета" – рекао је Бојић за РТРС.