Piše ekspert za strateške komunikacije Nikola Spasov. Prevod sa makedonskog “Gledam upad u Informer, pa mi pade na pamet nešto o čemu sam razmišljao odavno. A to je da će Vučić izgubiti od sopstvene propagande. Narodu Srbije je svakako bilo preko glave kriminala, korupcije, neodgovornosti i svih posledica 14 godina vlasti. Ali jedna od najvećih pokretačkih snaga mobilizacije bila je stalna izloženost Vučićevoj propagandi i njegovim medijskim poltronima koji su trovali narod danju i noću. Ne govorim samo o klasičnoj političkoj propagandi, laganju, manipulaciji informacijama ili veličanju vođe. Toga ima u mnogim zemljama i nije ništa neviđeno. Njegova propaganda je bila jedinstvena jer je dovela do potpune estradizacije politike preko starleta, kojekakvih plaćenika, stalnog uništavanja civilizovanog dijaloga u društvu i opevanja proseka i primitivizma. Godinama se u srpskim medijima stvarala paralelna realnost. Nacionalne televizije, tabloidi i političke emisije namenski su pretvoreni u rijaliti programe. Vučić nije koristio propagandu samo da bi kontrolisao politiku, već da bi promenio standarde čitavog društva. Za propagandu u Srbiji slobodno se može reći da se graničila sa psihološkom torturom. Ljudi mogu dugo da trpe lošu vlast. Mogu da se naviknu na korupciju, nepravdu, partijsko zapošljavanje, pa čak i na političku aroganciju. Ali kada im svakodnevno vređaš inteligenciju, kada im pretvaraš javni prostor u septičku jamu i kada im poručuješ da je primitivizam nova društvena normalnost, počinješ da stvaraš gađenje. A gađenje je sasvim drugačija politička emocija od nezadovoljstva. Nezadovoljan građanin traži bolju vlast. Zgadjeni građanin želi da nestane ceo sistem koji ga svakodnevno ponižava. Studentski pokret je uspeo da mobiliše tako širok otpor ne samo zato što je ponudio alternativu Vučiću, već zato što je svojom pristojnošću, dostojanstvom i solidarnošću postao potpuna suprotnost svemu što je njegova propagandna mašinerija godinama promovisala. Ironija je u tome što je propagandna mašinerija nastavila da radi punom parom čak i kada je već postajalo očigledno da stvara kontraefekat. Na kraju, Vučić je postao žrtva sopstvenog političkog proizvoda.”