Radovan D. Šušić

5,000 years of world history on a single timeline. Zoom in. You could spend 30 minutes exploring this.

Kad nešto hoćeš da uradiš u državi ti to uradiš. Kad nećeš, ti formiras radne grupe, menjaš regulativu, smišljaš izgovore da nemaš kapacitet i dr. A sve može.

Kolonijalni um (ili kolonijalni mentalitet / kolonizovani um) označava stanje u kome čovek više ne misli iz sopstvenog iskustva, tradicije i unutrašnje distance, već iz tuđih kategorija — onih koje mu nameću moćniji centri, mediji, ideologije ili kulturni hegemoni. To je upravo ono o čemu Spengler govori u pomenutom citatu : “Danas živimo tako zastrašeni i potčinjeni pod bombardovanjem ove intelektualne artiljerije [medija] da gotovo niko ne može da dostigne onu unutrašnju odvojenost koja je potrebna za jasan pogled na monstruoznu dramu. — Oswald Spengler „Intelektualna artiljerija“ (mediji, propaganda, dominantni narativi) ne osvaja samo teritoriju — ona kolonizuje svest. Čovek postaje toliko zastrašen i potčinjen da gubi sposobnost unutrašnje odvojenosti. Umesto da jasno vidi „monstruoznu dramu“, vidi je kroz naočare koje su mu date. Ključne odlike kolonijalnog uma Prihvata tuđi pogled na svet kao jedini mogući i „civilizovan“. Gubi istorijsku i kulturnu memoriju (ili je preoblikuje prema interesu kolonizatora). Sumnja u sopstvene oči, iskustvo i tradiciju više nego u tuđi narativ. Meri sopstvenu vrednost prema standardima koji nisu njegovi. Postaje nesposoban za istinsku kritiku dok kritika se svede na odobravanje ili odbacivanje unutar već zadatih okvira. U filozofskom smislu ovo je blisko Fanonovoj ideji kolonizovane svesti, ali i starijim uvidima (od Herdera i Spenglera do pojedinih konzervativnih mislilaca) koji su upozoravali da imperijalna sila ne deluje samo oružjem, već i kroz jezik, obrazovanje, medije i „univerzalne“ vrednosti koje zapravo nisu univerzalne. U današnjem kontekstu kolonijalni um često nije rezultat direktne vojne okupacije, već upravo onog neprekidnog bombardovanja o kome Spengler piše: medijske, akademske i ideološke artiljerije koja proizvodi ljude nesposobne za unutrašnji odmak. U srpskom i širem balkanskom kontekstu kolonijalni um nije samo istorijski ostatak Osmanskog carstva (iako je i to ostavilo tragove u mentalitetu potčinjenosti i sumnje u sopstvene snage). Daleko je izraženiji kao savremeni fenomen — proizvod neprekidnog intelektualnog bombardovanja posle 1990-ih, gde se tuđi okvir postavlja kao jedini legitimni način da se vidi sopstvena istorija i sadašnjost. Mediji i javni prostor: značajan deo medijskog i NVO sektora radi unutar okvira koji su definisani spolja. Kritika se dozvoljava samo unutar već zadatih granica.Obrazovanje i akademija: u delu kurikuluma i istraživanja preovlađuje tumačenje 20. veka (posebno Drugog svetskog rata i 1990-ih) koje je usklađeno sa dominantnim zapadnim narativom, dok se lokalno iskustvo i izvori marginalizuju. Politička elita: i kod vlasti i kod opozicije često se vidi refleks da se legitimnost traži spolja (EU, Vašington, Brisel), a ne iz unutrašnjeg saglasja sa sopstvenim društvom i istorijom. To je klasičan simptom kolonijalnog uma — sumnja u sopstvene oči veća od sumnje u tuđi narativ. 📍Samo-percepcija: kod dela stanovništva postoji internalizovana sramota ili potreba da se „dokazuje“ civilizovanost prema standardima koji nisu izrasli iz ovdašnjeg iskustva. To je upravo gubitak „inward detachment“ o kome Spengler govori. Kolonijalni um ovde ne znači da je Srbija formalno kolonija. Znači da je deo elite i javnosti naučen da gleda na sopstvenu istoriju, žrtve i interese kroz tuđu optiku, i da svaki pokušaj da se ta optika preispita doživljava kao opasnost. Spenglerova „monstruozna drama“ (ratovi, raspad, intervencije, demografski i teritorijalni gubici) ostaje mutna upravo zato što bombardovanje ne prestaje — samo menja forme (od direktne propagande do „transicionalne pravde“, medijskih standarda i uslovljavanja). To je razlog zašto se kod dela srpske intelektualne tradicije (od nekih međuratnih mislilaca do savremenih kritičara) stalno javlja zahtev za unutrašnjom distancom: ne da bi se negirala stvarnost, već da bi se ona uopšte mogla videti.

¿CUÁNTO CUESTA UN LITRO DE GASOLINA SEGÚN EL PAÍS? 🇩🇰 Dinamarca: 2,50 € 🇳🇱 Países Bajos: 2,28 € 🇫🇮 Finlandia: 2,21 € 🇫🇷 Francia: 2,16 € 🇩🇪 Alemania: 2,13 € 🇬🇷 Grecia: 2,13 € 🇬🇧 Reino Unido: 2,07 € ↓↓

Say goodbye to language barriers. 🚀 Powered by Gemini 3.5 Live Translate, Google Meet's speech translation now supports 63 languages, translated across any combination, in real time. With automatic speaker language detection, you just select your preferred language and speech translation does the rest. Watch here 👇 goo.gle/4iFoax7

Ko ne jede hleba od svoje motike, taj nema ni svoje odluke.