The Martian

Ako - Rudyard Kipling: Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe Gube i osuđuju te; Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe, Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju; Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući, Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž

Kiša više ne predstavlja problem za ovaj teniski stadion u Šangaju. Krov, koji teži skoro 300 tona i zatvara se za nepunih 8 minuta, je inspirisan belom magnolijom, cvetom grada Šangaja. 😳🇨🇳

30. juna 1999. Bob Dilan se pridružio Kleptonu na inauguralnom humanitarnom koncertu u centru Crossroads. Izveli su pesmu "Don't Think Twice, It's All Right“ kao duet, uz Dilanovu pratnju Kleptona i njegovog benda.

Pas ili mačka u Brazilu mogu da dobiju porodično prezime, što predstavlja pravno utemeljenu potvrdu da ovi kućni ljubimci su davno prerasli status obične imovine i postali punopravni članovi domaćinstva. U brazilskim notarskim kancelarijama sve je češća praksa da vlasnici zvanično registruju svoje četvoronožne prijatelje i vade im takozvane pet-lične karte, dokumente u koje se uz ime, rasu i fotografiju upisuje i prezime porodice. Ovaj trend prati šire društvene i pravne promene u zemlji, gde sudovi sve češće preuzimaju brigu o tome kod koga ostaje kućni ljubimac nakon razvoda vlasnika ili ko snosi troškove njegovog lečenja, tretirajući ove slučajeve gotovo kao borbu za starateljstvo nad decom. I dok bi mnogima dodavanje prezimena psu ili mački moglo zvučati kao ekscentrični hir modernog doba, za milione vlasnika širom Brazila to je samo još jedan način da potvrde ono što u svom srcu odavno znaju, da kuća bez njihove šape nikada nije bila pravi dom. ✨

Na prestolu momenata u životu... NE je nekada moćnije nego ijedno DA.

I sam Tesla bi stao iza ovakve izjave! 👏

"Mladost je srećna jer može da vidi lepotu. Svako ko očuva sposobnost da vidi lepotu, nikada ne ostari.“ Franc Kafka

Alchajmer je možda ukrao joj uspomene celog života, ali nikada ne može dotaći osećaj ljubavi. Ne seća se njegovog imena, svog imena ili gde je, ali njeno srce i dalje tačno zna ko je on. Svake noći, ona posegne za njegovom malom šapom...Prelep podsetnik da ljubav ne živi u našim umovima; ona živi u našim dušama. ❣️

10. decembra 1956. godine, biolog po imenu Čendler Robins šetao je kroz koloniju morskih ptica na atolu Midvej, maloj grupi ostrva u središtu Tihog okeana, oko 1,200 milja severozapadno od Honolulua. Stavljao je male metalne trake na noge albatrosa koji su se gnezdili kako bi ih naučnici mogli pratiti. Jedna od njih bila je ženka lajsanskog albatrosa koja je sedela na jajetu. Pošto albatrosi ne počinju da se razmnožavaju dok ne napune najmanje 5 godina, ona je već bila bar toliko stara. Niko to tada nije znao, ali ta ptica će ući u istoriju. Zove se Wisdom i skoro 70 godina kasnije, ona se i dalje vraća na ta stara mesta. Svake godine, Wisdom preleti hiljade milja preko Pacifika, a zatim se vraća na isto mesto na Midveju da se gnezdi. Naučnici procenjuju da je tokom svog života preletela više od 3 miliona milja. To je kao da šest puta letite na Mesec i nazad. Tokom decenija, položila je procenjenih 50 do 60 jaja i odgajila čak 30 mladunaca. Ona je čak postala i 'baka'. 2024., nakon što je njen dugogodišnji partner prestao da se vraća, Wizdom je pronašla novog partnera. Sa oko 74 godine, položila je svoje prvo jaje posle četiri godine, a početkom 2025. ono se izleglo. Postala je najstarija poznata divlja ptica koja je ikada odgajila mlado. Biolozi su prstenovali više od 250.000 albatrosa na Midveju od 1956. godine. Sledeća najstarija poznata ptica ima 52 godine. Wizdom je starija od te ptice za više od 20 godina. Sa oko 75 godina, Vizdom se vratila na Midvej na još jednu sezonu gnežđenja, a vratio se i njen partner. Nadživela je naučnika koji ju je prvi prstenovao, preživela je oluje, zagađenje plastikom i promenljivi okean, i jednostavno nastavlja dalje. Bez zastoja, bez umora. ✨

Nacisti su izabrali fotografiju ove bebe za lice savršenog arijevskog deteta. Međutim, njeni roditelji su bili Jevreji, a fotograf je to znao. Hesi Levinsons je rođena u Berlinu 17. maja 1934. godine. Roditelji, Jakob i Polin, bili su jevrejski pevači koji su se preselili u Nemačku iz Letonije. Kada je imala nekoliko meseci, odveli su je kod poznatog berlinskog fotografa Hansa Balina na dečji portret. Nisu znali da je Balin prijavio njenu sliku za nacističko takmičenje pronalaženja najlepše arijevske bebe, takmičenje koje je vodilo ministarstvo propagande Jozefa Gebelsa. Hesi je pobedila. Njeno lice se našlo na naslovnoj strani nacističkog porodičnog časopisa "Sonne ins Haus“ (Sunce u kući). Pojavljivalo se na kioscima, u izlozima i na razglednicama širom Nemačke. Jednog dana je njihova kućna pomoćnica došla kući sa jednim primerkom. Polin je bila prestrašena da će neko saznati ko je beba zapravo, i otišla je direktno kod fotografa. Balin joj je rekao da je sve vreme znao da je porodica jevrejska. Rekao je da je namerno izabrao njenu fotografiju zato što je želeo da nacisti izgledaju smešno. Porodica je uspela da pobegne iz Nemačke. Otišli su u Letoniju, zatim u Pariz, a 1941. godine su pobegli iz okupirane Francuske preko Španije i Portugala na Kubu. 1949. nastanili su se u Njujorku. Beba je odrasla i postala profesor hemije. Hesi Levinsons Taft preminula je kod kuće u San Francisku 1. januara 2026. Imala je 91 godinu.

"Niko ne kaže da je život lak, ali to ne znači da nije lep. Naprotiv. Malo snage, hrabrosti, iskrenosti, dobre volje i poštenja, i što bi se reklo – svet je tvoj.“ Sretan 97. rođendan! 💙✨💙

"Kada ustaneš ujutru, pomisli na to kakva je privilegija biti živ, misliti, uživati, voljeti.." Marko Aurelije

Bilo nam smešno kada smo kao klinci gledali..a oni su uvek bili ispred svog vremena. 😊😄

Matmata je jedinstveno berbersko naselje na jugu Tunisa, širom sveta poznato po svojoj prepoznatljivoj podzemnoj arhitekturi, kućama uklesanim direktno u meko peščano tlo. Smešteno na planinskom obodu visoravni Dahar, ovo drevno naselje pruža fascinantan uvid u način na koji su se starosedelačke zajednice prilagođavale surovim pustinjskim uslovima, spajajući domišljatost neophodnu za opstanak sa bogatom kulturnom tradicijom. Istorija Matmate duboko je ukorenjena u prilagođavanju prirodnim uslovima i potrebi za skrivenošću. Ovaj kraj prvobitno su naselila starosedelačka berberska, odnosno amazigh plemena. Pre više vekova, suočeni sa nesnosnim letnjim vrućinama, ledenim zimskim vetrovima i povremenim upadima nomadskih pljačkaških plemena, lokalni stanovnici osmislili su revolucionaran način života. Umesto da grade tradicionalne kuće iznad zemlje, iskopavali su veliku centralnu jamu, često duboku od šest do devet metara. Zatim su iz njenih zidova kopali prostorije koje su se horizontalno širile u okolno tlo i služile kao sobe, kuhinje i ostave. Ovakva podzemna arhitektura funkcioniše kao prirodni regulator temperature. Debeli zemljani zidovi održavaju unutrašnjost prijatno hladnom tokom vrelih letnjih dana, dok tokom prohladnih pustinjskih noći zadržavaju toplotu. Sve to bez potrebe za veštačkim grejanjem ili hlađenjem. Generacijama je Matmata živela gotovo potpuno izolovano od ostatka Tunisa. Za nju su uglavnom znala samo lokalna plemena, koja su na okolnim sušnim padinama uzgajala masline i bavila se stočarstvom. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, tuniska vlada pokrenula je projekte modernizacije sa ciljem da stanovništvo uključi u savremene društvene tokove. U blizini je izgrađeno novo naselje, poznato kao Nova Matmata, sa modernom infrastrukturom, školama i bolnicama. Ipak, mnoge porodice odlučile su da ostanu u svojim podzemnim domovima, nasleđenim od predaka. Matmata je dospela na svetsku scenu 1977. godine, kada je filmski reditelj Džordž Lukas izabrao hotel Sidi Dris kao jednu od glavnih lokacija za snimanje filma Ratovi zvezda: Epizoda IV – Nova nada (Star Wars: Episode IV – A New Hope). Hotel je poslužio kao podzemni dom Luka Skajvokera na planeti Tatuin. Njegovo prepoznatljivo unutrašnje dvorište i jedinstvena podzemna arhitektura i danas predstavljaju jedno od najposećenijih mesta za ljubitelje ovog filmskog serijala iz celog sveta.🇹🇳

U aprilu 1912. godine, Mišel Navratil je tajno ukrcao svoja dva mala sina na Titanik nakon razvoda od njihove majke u Francuskoj. Putovao je pod lažnim imenom Luj Hofman, a dečaci su takođe koristili lažni identitet. Dok je Titanik tonuo, Navratil i još jedan čovek probudili su decu i obukli ih. Njihov otac je trogodišnjeg Mišela i dvogodišnjeg Edmonda smestio u čamac za spasavanje, ali je sam ostao. Umro je kada je brod potonuo. Kada su dečaci stigli u Njujork, niko nije znao ko su. Nisu govorili engleski i bili su suviše mali da objasne svoje poreklo. Novine su objavile njihove fotografije i postali su poznati kao "siročići sa Titanika“. Preživela putnica Margaret Hejz brinula se o njima dok su vlasti tražile rodbinu. Nazad u Francuskoj, njihova majka Marsel je na kraju prepoznala svoje nestale sinove na fotografijama u novinama. Kompanija "White star line“ obezbedila joj je put do Amerike. Majka i sinovi su se posle mesec dana konačno ponovo sjedinili. Zatim ih je odvela nazad kući u Francusku.

"Budi svoj; svi ostali su već zauzeti.“ Oskar Vajld

More than funny...😂😂

Postoje pobede koje se samo pišu trofejima, ali i one koje se urezane u večnost karakterom. Dan kada je brazilski fudbaler Dijego Ribas odlučio da slavi sa "nevidljivima”. 2022., nakon osvajanja Kupa Brazila, kapiten Flamenga odlučio je da se fotografiše sa trofejem i svim članovima osoblja zaduženim za higijenu i održavanje stadiona Marakana. Elegancija se krije u malim detaljima. ✨

I lost you in the night Between noiseless silences Your gaze was fleeing mine Like a thief of grief... youtu.be/mGgltQTQpdU?si=-L6T…

Pre više od jednog veka, nešto tako jednostavno kao što je flašica mleka moglo je da znači razliku između života i smrti za novorođenče u Barseloni. Mnoge majke iz radničke klase provodile su duge sate u fabrikama i nisu uvek mogle da doje svoje bebe. Bogatije porodice mogle su sebi da priušte dojilje (merkene). Siromašnije porodice su se često oslanjale na kravlje mleko, koje je moglo biti razblaženo, kontaminirano ili nepravilno čuvano. U doba pre modernog hlađenja i standarda bezbednosti hrane, posledice su mogle biti smrtonosne. Barselona je odlučila da nešto preduzme povodom toga. Grad je osnovao La Casa de la Lactància (Dom za laktaciju), pionirsku ustanovu u kojoj su majke u nevolji mogle da dobiju sterilisano mleko, medicinske savete i redovne preglede za svoje bebe. Potražnja je rasla tako brzo da je Barselona 1913. godine sagradila novi centar za ovu službu. I nije izgledao kao tipična medicinska ustanova. Arhitekte Pere Falkes i Antoni de Falgera dizajnirali su veličanstvenu zgradu sa plavim keramičkim pločicama, kamenim elementima nadahnutim gotikom i složenim skulpturama. A iznad samog ulaza skulptor Euzebi Arnau prikazao je ženu koja doji bebu, kao simbol odgovornosti grada da zaštiti svoje najmlađe stanovnike. Danas je ova ista zgrada dom za stare. Mesto nekada posvećeno brizi o ljudima na samom početku života, sada brine o njima pri njegovom kraju. ✨🇪🇸

Zaboravimo šta znači upornost, kakav je osećaj jednog malog uspeha kao što je recimo obična sposobnost stajati na svojim nogama dok nam ravnoteža ne postane prva i jedina molitva..✨💙✨