УХАПСИЛИ СУ ГА ЗБОГ ПОРУКА.
А ПОСЛЕ ШЕСТ МЕСЕЦИ, ПОРОДИЦИ СУ ВРАТИЛИ МРТВОГ ЧОВЕКА.
Милорад Николић из Црвенке.
У децембру 2016. године ухапшен је након што га је сусед пријавио због СМС порука у којима је помињао Александра Вучића и Небојшу Стефановића.
ПРИВАТНУ ПРЕПИСКУ СА СУСЕДОМ ТУЖИЛАШТВО ЈЕ ТРЕТИРАЛО КАО ПРЕТЊУ ДРЖАВНОМ ВРХУ.
Његов адвокат Феђа Димовић оспоравао је да је кривично дело уопште постојало.
Али Милорад је остао иза решетака.
Потом је пребачен у Специјалну затворску болницу у Београду.
Према објављеним извештајима, вештаци су у фебруару 2017. предложили да лечење настави на слободи.
Али уместо пуштања, затражено је ново вештачење, а онда су уследили месеци развлачења поступка између лекара и суда.
Оно по чему је СНС картел познат: одуговлачење и пребацивање одговорности, док цену плаћа обичан човек.
Нажалост, Милорад слободу није дочекао.
Преминуо је 14. јуна 2017. године, пре окончања поступка.
Званичан узрок смрти: тромбна емболија плућа.
Његова породица оспоравала је околности смрти и поступање надлежних. Брат је сведочио о томе како је гледао његово пропадање током боравка у болници.
И после свега, од те породице очекује се да прихвати званично објашњење и верује институцијама којима је Милорад био поверен.
А КО ВИШЕ СНС КАРТЕЛУ ВЕРУЈЕ НА РЕЧ?
Сетите се случаја „кантримен“, о којем сам јуче писао. Па Јовањице, Крушика, случаја мале Данке и насилне смрти Далибора Драгијевића.
Сетите се и Црног из Шапца, који је изгубио посао и због претњи морао да напусти државу, о чему је такође било речи.
Па имамо и функционере СНС који су 15. марта 2025. године носили фантомке: Рељу Огњеновића, директора ПИО фонда, и Марка Тодосића, обојицу чланове Главног одбора странке, о којима сам такође писао.
ЈАВНЕ ФУНКЦИЈЕ, А САКРИВЕНА ЛИЦА.
Од грађана траже поверење, а јавности дугују објашњења за сопствено понашање.
Зато ни прича о Милораду Николићу не може да се заврши једним саопштењем.
Сумња у оно што је проживео и у околности под којима је скончао не брише се службеним печатом.
ЧОВЕК ЈЕ БИО У ЊИХОВИМ РУКАМА.
ИЗ ЊИХ НИЈЕ ИЗАШАО ЖИВ.
(Милош Стојановић, Фејсбук страница: Повест Срба)
Данас фатали бродове по Сави код Шапца што су се откачили из луке у Сремској Митровици. Све су то студенти криви, ја да вам кажем... sabackenovosti.rs/hronika/br…
5
140
Снимак 1: јуче поподне се појавила објава да у ТЕНТ А у Обреновцу шаљу земљу без угља и да се сумња да се то ради намерно како би поискакали блокови (и за то вероватно оптужили студенти). Објавила ЕКО стража на Иксу.
После тога се појавила објава (исто ЕКО стража) да је службено возило РБ Колубара украдено и преврнуто у каналу (слика).
Као што сам више пута писао не смемо заборавити Наташу Пришић, која је истински херој, а којој су претили чак и ликвидацијом због тога што је открила вишемилионске крађе у ЕПС-у. Не могу да се тачно сетим, али мислим да има сигурно 7-8 година како је она то све обелоданила, а нико поводом тога ништа није предузео. Пардон: јесте неко, СНС-овци су је избацили с посла (линк у коментару).
Коментар неког лика на претходну објаву, после којег ме је блокирао. Искрено се надам да ће једног дана установити да смо прскани нечим што уништава сиву масу код људи, јер неко са две здраве синапсе не може овако нешто да напише.
5
110
На прост и адекватан предлог да се погинулом хероју ода почаст минутом ћутања представник ,,Ћаци-академске заједнице'' даје одговор са снимка и тако се одлично уклапа у други део оне моје изреке, која је одавно постала аксиом, да члан или симпатизер СНС-а може бити само ретардирана или психички поремећена особа.
Пишу да је Марија Радовановић, која је полила јутрос Лидију Вукићевић јогуртом, СНС кадар, а у медијима наводе да је она била узбуњивач и да је због тога избачена са медицинског факултета. Шта је на крају истина? politika.telegraf.rs/4434528…
Муслиман у Енглеској: ,,Ми нисмо овде да коегзистирамо, ми смо овде да доминирамо и избришемо све остале религије...''
Чек, чек, које су религије они Бангладиштанци који масовно долазе у Србију (имају и свој сајт за долазак у Србију)? Турски радници које је довукао умоболник? Пакистанци што возе по Београду? Да ли имате негде, било где, пример да су се исламисти асимиловали и прихватили правила домицилне земље у Европи и што немате?
Ж. Пантелић-Бунар 1244 retweeted
Bivši predsednik Vojnog sindikata Novica Antić @antic_kg tvrdi da se najodaniji čovek Aleksandra Vučića u bezbednosnom sektoru nalazi na čelu Vojno-bezbednosne agencije (VBA), a ne BIA. Antić je optužio direktora VBA Đuru Jovanića da je godinama, uz pomoć najbližih saradnika, organizovao prisluškivanje novinara, političkih aktivista i opozicionara, kao i rad bot-centra u jednom vojnom objektu. On je doveo u pitanje i zakonitost Jovanićevog napredovanja u službi, ali i njegovog ostanka na čelu VBA nakon isteka mandata 2023. godine, tvrdeći da za svoje navode poseduje dokaze.
Део приче о ,,Миленијум тиму''. Неко ће се упитати шта су тужиоци чекали? Ништа, они и јесу део криминалне секте и то не треба заборавити.
7
331
Након објављивања снимка на ком крвати руше стари мост у Мостару на профил ми се накачило барем педесетак странаца са 2-15 пратилаца. Из разних земаља, од Америке до неких Арапа. Њих двадесетак ме је запратило. Је ли се то још неком дешавало?
1
244
Кривична пријава Драгана Радовића са наводима о криминалу на које нико није реаговао 11 година (наравно само мали део). Износили људи у скупштини, писали надлежнима, Радовић омутавео на Ју Тјубу причајући, као и Наташа Пришић, која је остала без посла, а ми смо громогласно ћутали, постављали оног љутка на друштвеним мрежама и понеким мирним протестом покушавали да ,,демократским средствима'' покажемо да се не слажемо са толиком пљачком. Да су, к'о што ономад рече Сеља Илић, само ,,крадуцкали'' вероватно бисмо ћутали и даље, без обзира на све. И зато се сада прилика не сме пропустити и дозволити онима који су довели овај народ на ивицу егзистенције да се извуку. bunarblog.com/krivicna-prija…
Душан Тривунчић преживео је Јасеновац када је био дете, а у логору је остао без мајке. После рата је остао у Јасеновцу да ради и живи, јер је веровао у заједнички суживот. Био је заступник у Хрватском Сабору. 17.9.1991. отели су га из његове кућу пред супругом, а после два дана је пронађен мртав поред ауто-пута код Новске. То је још један у низу крватских злочина за који нико није одговарао.
7.11.2026. ћерка и супруга су тело из Јасеновца ексхумирали и сахранили у Новом Саду, јер се породица у Хрватској није осећала ни добродошло, ни сигурно. Избацили су Србе као конститутиван народ из устава, убијали су оне који су се залагали за мир, али Срби су започели рат... rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-…
На данашњи дан 1993. крвати су у међусобном обрачуну са муслиманима срушили стари мост у Мостару. У првом моменту то је било приписано Србима и та вест је обишла свет. Када је доказана истина она више никог није интересовала, шта више крватима су опроштени сви злочини и етничка чишћења и по убрзаном поступку су примљени у еU.
А ми пар деценија понижавамо себе испуњавајући стално нове услове за улазак у такву фашистичку организацију...
Марко Гашић, ухапшени председник оптине Инђија, ухапшен је јуче са још пет лица због проневера ко зна колико милиона евра (приведен је због неке сиће од 26 милиона динара). Овде посебно треба похвалити групу младих људи из покрета ,,ГрађанИН'', који су све време разоткривали корупцију, али на то нико није реаговао. Зато постављам везу према кратким снимцима са њихове Фејсбук странице, где нормалан човек не може да поверује да нико није реаговао на толике намештене тендере и плате у јавним предузећима за СНС чланове које нико није ни видео на послу. Ко не зна Гашић је 2012. осумњичен за проневеру 2,5 милиона евра у вези са осигурањем, па је као већ ,,доказан кадар'' постављен на место помоћника председника општине Инђија за област међународне сарадње и пројекте (!), затим на место В.Д. па директора ЈП ,,Инђија пут'', кад га је кренуло ,,широооко''. Због тога што је лепо крао за секту постављен је на место председника општине. Када погледате само наслове на овим кратким снимцима слоши вам се од цифара, а тако је било у свим градовима. У Инђији су имали ове младе људе који су све снимали и документовали, па ће тиме тужилаштву бити олакшан посао. Надам се да ће се (по први пут) истрајати на том Закону о пореклу имовине, како би се бар део опљачканог вратио народу. Зато на позадинској слици странице и пише: ,,ПРОМЕНА ЗАХТЕВА ХРАБРОСТ''. facebook.com/gradjaninindjij…
Нека је вечна слава свима који су дали живот за отаџбину и хвала онима који издржаше нападе вишеструко јачег непријатеља у Првој митровданској офанзиви 1992. године. У тренутку напада 8.11. на фронту се налазило око 1500 бораца ВРС на око 100км фронта (управо због крсне саве Митровдан), да би их до краја укупно било мање од 5000. После неколико дана борби извојевана је победа ВРС која је спречила потпуну промену стања на терену и тотално другачији ток рата. Срећан нам Митровдан.
Шид - обележена годишњица хрватских артиљеријских удара на град и околину
У јавном дискурсу Србије, страдања цивила и деструкција имовине на територији тадашње СР Србије током 1991. године од стране хрватских војних и паравојних снага остају систематски потиснута тема. У име политичке коректности и такозваних „добросуседских односа“, чињенице о оружаним нападима на пограничне општине на западу Срема и Бачке дубоко су гурнуте под тепих, ван домашаја шире јавности и званичних медија.
Током 1991. године, са територије СР Хрватске, хрватске оружане формације су у више наврата изводиле артиљеријске нападе на насеља у пограничном појасу Србије, са јасним циљем сејања страха међу српским цивилним становништвом.
Страдање Шида (05–07. новембар 1991.): највећи удар изведен је 5. новембра 1991. године, када је сам центар Шида засут са 15 артиљеријских граната. Том приликом на радним местима су животе изгубили цивили Ђорђе Манојловић, Слободан Михаљевић и Мирослав Шерфези. Тешко је повређено 12 лица, од којих је једна особа подлегла повредама и преминула у наредним данима.
Пројектили су погађали стамбене објекте у центру града, а оштећена је и локална предшколска установа. Укупна материјална штета само у Шиду процењује се на око пола милиона евра у данашњој вредности.
На удару се нашао и бачки град Апатин, где је испаљено 11 граната које су нанеле материјалну штету у приближној вредности од око 300 000 евра, док у овом граду, срећом, није било људских жртава. Нажалост варошица Бач није била те среће, од хрватских граната живот је изгубило четворо цивила у Бачу и Бођанима.
Поред урбаних средина, хрватске гранате су често падале по атарима и домаћинствима пограничних села у Срему и Бачкој, изазивајући појединачну материјалну штету и рањавања цивила.
Збирна материјална штета ових напада оријентационо износи око 800 000 евра у данашњој вредности, уз 8 изгубљених живота и на десетине теже и лакше повређених грађана.
И поред постојања спомен-плоча које сведоче о овим злочинима (подигнутих од стране општинских одбора) и скромних годишњих обележавања од стране породица жртава и старијих житеља, државни и медијски апарат у Србији ове догађаје готово потпуно игнорише. Ниједан званични орган се није упустио у детаљну фискалну и правну квантификацију укупне штете, нити су починиоци ових артиљеријских напада на цивилне циљеве процесуирани пред домаћим правосуђем.
Сећање на невино страдале Ђорђа Манојловића, Слободана Михаљевића, Мирослава Шерфезија и остале жртве остаје препуштено искључиво породицама и локалној заједници, док колективна свест на националном нивоу остаје ускраћена за истину о дешавањима на северозападној граници Србије 1991. године.
(текст преузет са ФБ странице ,,УСКОК'')










