Kako se to tačno biva neutralan, što reče jedna "koleginica"? Je l' tako što ćutiš na smrt šesnaestoro ljudi koje je ubila korupcija, tako što ne reaguješ na pozive čoveka sa funkcije predsednika Republike da se automobilima zaleće na ljude koji mirno protestuju, što pristaješ da mediji zatupljuju i truju građane? Da li je neutralnost okretanje glave od noćnog rušenja u Savamali, primoravanja ljudi da, zbog očuvanja radnog mesta, idu na mitinge vladajuće stranke, insistiranje da pilot helikoptera sleti tamo gde nema uslova za prizemljenje, pa sedam ljudi to plati svojom glavom? Da li se može biti neutralan kada uništavaš kulturu, skrivaš ključna dva minuta saobraćajne nesreće kod Doljevca? Kako to biva da si neutralna kada se krade na izborima, angažuje policija da u paravojnom kampu u Pionirskom parku štiti kriminalce koji se koriste za očuvanje gole vlasti uzurpatora države i njenih institucija... Koji je to trenutak suočavanja sa sopstvenom savešću, ako je uopšte ima?