Božidar Milinković

НОВИ ХИМЕН ЗА ТУЖИОЦЕ? Александар Тијанић (1949-2013), новинарски и интелектуални див контроверзног карактера, желећи да опише личност нашег познатог ТВ магната, у уводу текста написао је о њему следеће: “Жељко Митровић <...> после сваке смене режима себи изнова угради химен (хирург Беба Поповић)*” – и потом текст наставио истим тоном. Та у бити сексистичка опаска, усмерена према оном ко никад није могао имати химен, добар је опис неких карактера и дела друштва, и уз то, 22 године пошто је написана, опет актуелна. У пропадању наше државе несумњиво највећи удео имају они који је требало да је чувају. Не треба битангама и лоповима замерати њихову природу и оно што раде, али онима који су њихово деловање требали да спрече, онима које смо уздигли да буду чувари државе, ти нам морају бити на мети. У свакој држави њени највећи чувари по додељеној улози јесу људи правосуђа. Српско правосуђе је мучна епизода за већину оних који се с њим сусретну. Споро, аљкаво, често из немара неправедно, и напокон – делом дубоко коруптивно. Због вишестепености одлучивања у суду, он је бољи део правосуђа. У тужилаштву, пак, и поред формалне самосталности тужилаца и његове вишестепености, манипулативна и коруптивна поступања и исти такви исходи много су чешћи. Добро, све је ово мање више познато, а шта је ново? Па ново је то да, речником Александра Тијанића, поједини тужиоци и тужиље настоје да уграде нови химен. За део оних који ме познају или прате на друштвеним мрежама, следеће што ћу изнети није новост: ја сам један од оних коме је српско правосуђе умешало у живот (ово је еуфемистички речено), допустивши да се фалсификованим документима ликвидира моја фирма а њена имовина и бизнис већином пребаце на једног функционера СНСа**. Ствар је бизарна: ти фалсификовани уговори који новачано терете фирму сачињени су на датум када та друга страна-фирма из уговора формално не постоји, као ни сȃм предмет тих уговора, извесни жиг чије се коришћење наводно плаћа. Тај жиг је правноснажно регистрован годину и по дана касније од датума који стоји на уговору. Све се може сажети у реченицу, да непостојећа фирма сачињава уговор о непостојећем жигу, и онда њиме новчано терети моју фирму. И? И -- ништа. Више јавно тужилаштво у Београду, у трену извршења кривичног дела под управом тужиље Наташе Кривокапић***, а данас под управом ноторног Ненада Стефановића, одбацило је све моје кривичне пријаве у вези са фалсификованим документима, синхроно зауставши да се по њима поступа у било ком другом тужилаштву ван Београда. Срж ове проневере и поступања тужилаштва забележена је и документована на сајту natasatrninic.com, и није овде превасходно о њој реч. Реч је, превасходно, о тужиоцима. Горе поменути сајт, именован по тужиљи која је Вишем тужилаштву спроводила коруптивне радње у мом предмету, последњих недеља бележи велику посету. (Ни пре тога посећеност није била мала, али је, без сумње, долазила из искључиво професионалних кругова.) Google analyitcs, алат који анализира на који начин појединац заврши на сајту, показао ми је да посета на сајту најчешће уследи по претрази имена и презимена “Наташа Трнинић”. Откуда та њена слава? Једноставно је: госпођа Трнинић унапређена је, брзо после “затварања” мог предмета, у Тужилаштво за организовани криминал, а тамо се у јавности, неколико година касније, указала као један од четири тужиоца-потписника наредбе о спровођењу истраге против бивших министара Момировића и Весића. Интернет радозналци гуглају њено име, и тако заврше на сајту који је заслужила. Да ли он те интернет радозналце сневесели или окуражи, ја то не знам, и није ми од значаја. Ко разумевајући ишчита језгровите текстове са сајта natasatrninic.com, без сумње не може имати недоумица о кључној црти професионалног профила госпође Трнанић. Она је боји корупцијом, као и неке друге њене колеге из тужилаштава. Опет, ако сам ја у праву, откуд сада њена решеност да стане иза оптужнице за два висока СНС функционера? Мишљења сам да, осим “дворских игара” (сукоба тужилачких кланова Загорке Доловац и Ненада Стефановића), њен поступак је настојање да тако плати својеврсни откуп из те коруптивне мочваре, којој се ипак назире крај и нестанак. Да ли сам у праву? Не знам, и није ми од правог интереса, али могуће да јесам. А тако мислим јер се образац њеног поступања пресликава и код других тужилаца. Добар пример за то јесте Смиљка Стојановић****, тужилац Првог основног тужилаштва у Београду. (Она још увек није добила унапређење, ту је где је годинама и пре била.) Поступајући у предмету условно мање тежине, па је отуда он доспео у Прво тужилаштво, Смиљка је штреберски и ажурно донела решење у ком је закључила да је фактура настала по оним лажним уговорима несумњиво фалсификована, али да утаје пореза по њој, што је био предмет истраге, није било. И ту се има мало шта замерити, све је беспрекорно и тачно утврђено, као што су беспрекорно посао и радили београдски полицајци из Одељења за корупцију и они из Пореске полиције. Отуда, када је по други пут у њену надлежност доспео предмет у ком сам ја сад тражио да се решењем изјасни и о уговорима, јер су криминалци те уговоре увели у правни саобраћај и њима по Србији махали код појединаца, помислио сам да је ствар напокон готова и да ће Смиљка Стојановић окончати ланац коруптивних поступања тужилаштава који траје од 2018. године. И Пореска полиција и она, за уговоре су већ утврдили да су фалсификовани, те је њој фактички преостало да на основу истоветних доказних поступака и радњи само изнова изведе ту чињеницу. Ништа од тога: уз изузетну вербалну акробатику, Смиљка је навела да не постоји основ да се тако нешто тврди за уговоре, то да су фалсификовани, чак слагавши да уговори не могу да се специфично вештаче а правећи се слепа на достављена економска вештачења која су јасно говорила да је реч о лажним документима. Овакав Смиљкин лични салто од пре неколико година био је заиста неочекиван, али онај недавни био је још изузетнији. Јавности је познато да се се читав низ тужилаца и судија изјаснио у подршку независности правосуђа и законитог поступања у њему. Реч је о вероватно једној петини правосудних јавних функционера. Тај списак је јаван и ја сам га са занимањем ишчитао, будући да од 2018. године боравим по тужилаштвима и судовима и њиховим писарницама, и посредно и непосредно упознао сам значајан број тужилаца. На списку из Првог основног тужилаштва у Београду прво име на листи било ми је познато: Смиљка Стојановић. Смиљка, један од негативних јунака мог сајта посвећеног тужилачкој корупцији, указала се сада као борац правде и закона. У међувремену, исто речено за ове две госпође, Трнинић и Стојановић, може се делом пресликати и на шефа Тужилаштва за организовани криминал, господина Младена Ненадића. После година ћутања, а његово тужилаштво је кључно за ликвидацију овог коруптивног система, он је покренуо предмет против министара Момировића и Весића, и, како се сазнало, дао (неспроведени) налог за привођење Синише Малог и Николе Селаковића. Шта ово значи? Да ли хапшење онда следи и извесном Оскару, који се у SKY комуникацији помиње као господар живота и смрти у Србији и њен коруптивни свеуправитељ? Ја то не знам, а свакако се радујем законитим кривичним поступцима који су поведени спрам СНС функционера и повезаних лица. Ипак, због тога нисам спреман да заборавим да је нови химен само пластична операција. И не желим Србију неког новог Бебе Поповића. (текст је писан у августу 2025) * Александар Тијанић, Ја. И нико мој, стр. 292, Лагуна, Београд, 2013. ** реч је о Зорану Чокашу, о ком на интернету има довољно података *** јавност Наташу Кривокапић зна као тужиљу која је “затворила” предмет Савамала, прикрила смрт адвоката Цвијана, ухапсила узбуњивача из Крушика Александра Обрадовића, одбацила пријаву против Синише Малог и његова 24 стана, угасила истрага у вези са падом хеликоптера итд. **** (примедба накнадно додата основном тексту) Смиљка Стојановић се, потом, преко BIRNa указала као “херој” (читај: поступала законито) у још једном предмету, а исход је, мој лични, да ме је овде блокирао BIRN, када сам их подсетио да је и она коруптивна teapawt.net/PredragBrajovic/status…